RAM (Random Access Memory) tj. radna memorija iliti RAM memorija je jedna od osnovnih komponenti računara i njemu srodnih uređaja. Prethodna rečenica vas može navesti da pomislite da korisnici računara, pogotovo oni iskusniji i napredniji, o RAM-u već sve znaju, ali istina je sasvim drugačija. Naime, postoji veliki broj mitova i zabluda kada je u pitanju RAM memorija.
Uloga RAM-a je da čuva podatke koje procesor treba da obradi ili ih je već obradio, ali samo određeno vreme, kako bi im procesor uređaja pristupao i kako ne bi morao iznova da ih obrađuje.
Kada je reč o računarima, često se mogu čuti pitanja, ali i različita mišljenja o istovremenom korišćenju dva memorijska modula različitih kapaciteta, različite “teorije” o optimalnoj količini radne memorije ili brzini RAM modula itd.
U redovima koji slede ćemo pokušati da razrešimo neke od najčešćih misterija i mitova koji se vezuju za RAM memoriju.
1. “RAM moduli različitih kapaciteta se ne smeju koristiti istovremeno”
Mnogi desktop i laptop računari poseduju dva ili više ležišta za RAM module. Mogućnost istovremenog korišćenja više od jednog memorijskog modula iznedrila je prvu zabludu, to jest neistinitu tvrdnju da ne smete da koristite dva memorijska modula različitih kapaciteta ili da ne smete da koristite dva memorijska modula različitih proizvođača.
Istina je da možete da koristite RAM module različitih marki i/ili kapaciteta, pa čak i različitih brzina, ali uz određena ograničenja u pogledu performansi.
Za najbolje performanse preporučuje se korišćenje RAM modula istog proizvođača, istog kapaciteta i iste brzine (radne frekvencije), ali daleko od toga da se različiti moduli ne smeju istovremeno koristiti.
Naravno, uvek postoji mogućnost da se dva različita memorijska modula neće slagati i da ćete zbog toga iskusiti probleme u radu računara, ali takvi slučajevi nisu previše česti.
2. “Ne treba mi više RAM-a” ili “moj sistem ima dovoljno RAM-a”
“Ova količina memorije je sasvim dovoljna za korišćenje tih programa. Nije vam potrebno više”. Ovo se može često čuti. Da, određena količina RAM memorije vam može biti dovoljna za korišćenje određenih aplikacija, ali to ne znači da veća količina RAM-a ne bi doprinela poboljšanju sveukupnih performansi i brzini rada vašeg računara.
Mnogi programeri svoje programe pišu tako da program zahteva određeni procenat slobodne RAM memorije u računaru. Ukoliko biste u svom računaru imali više RAM memorije, to bi značilo i više memorije koja bi bila na raspolaganju tom programu, jer npr. 15% od 4 GB nije isto što i 15% od 8 GB.
To što je iskorišćenost RAM memorije na vašem računaru npr. oko 60% ne znači da vam nije potrebno više memorije. Osnovni poslovi koje svakodnevno obavljate na računaru možda angažuju tek 60% od ukupnog kapaciteta vaše RAM memorije, ali treba imati u vidu i činjenicu da se softver svakodnevno razvija, da postaje zahtevniji. Takođe, jednog trenutka ćete pokrenuti i neki zahtevniji program kojem preostalih 40% memorije (verovatno) neće biti dovoljno. Više RAM-a podrazumeva i bolje performanse kada je pokrenut veći broj programa istovremeno.
Generalno pravilo, kada su u pitanju desktop i laptop PC računari je da je 4 GB memorije apsolutni minimum, dok je 8 GB preporučena vrednost, pod uslovom da računar koristite isključivo za obavljanje osnovnih, svakodnevnih poslova kao što su rad sa elektronskom poštom, pregled internet stranica, kucanje teksta i slično. Za gejmere, PC entuzijaste i profesionalce koji se bave obradom grafike, videa ili zvuka, 16 GB je minimum, dok je 32 GB uobičajeno.
3. Količina RAM memorije je najvažnija
S obzirom na to da je RAM memorija sastavni deo vašeg računara, kao i vašeg telefona, verovatno znate kolikom količinom memorije je vaš uređaj opremljen. Kada neko kaže da u svom uređaju ima više RAM-a nego vi u svom uređaju, vaša prva pomisao je verovatno da njegov uređaj radi brže, ali vrlo je moguće da niste u pravu. Naime, količina tj. kapacitet RAM memorije nije presudan faktor kada govorimo o sveukupnim performansama.
Kada je reč o sveukupnim performansama sistema, neophodno je u obzir uzeti i druge tehničke karakteristike memorije, kao što su brzina tj. frekvencija rada, latencija i drugo. Poput procesora i RAM memorija ima svoju radnu frekvenciju od koje mnogo toga zavisi. Veća frekvencija znači i više operacija u jedinici vremena. Primera radi, RAM memorija DDR4 tipa može raditi na frekvencijama od 2.400, 3.000, 3.200, 3.600 MHz…
Međutim, ukoliko matična ploča vašeg računara podržava samo RAM memoriju koja radi na frekvenciji do 2.400 MHz, a vi planirate da ugradite RAM memoriju koja radi na 3.000 MHz, znajte da razlika od 600 MHz neće biti iskorišćena.
Takođe, ukoliko koristite dva memorijska modula različitih brzina, oba modula će raditi na brzini sporijeg modula, tj. brži modul će svoju brzinu izjednačiti sa brzinom sporijeg modula, tako da nećete iskoristiti pun potencijal bržeg modula.
Uopšteno govoreći, prosečan korisnik računara, koji računar koristi za već opisane uobičajene, svakodnevne poslove, verovatno neće primetiti bitnu razliku u brzini rada računara ukoliko svoj računar opremi sa 8 ili 16 GB memorije. Umesto povećanja količine memorije sa 8 na 16 GB, bolje je izabrati brži memorijski modul kapaciteta 8 GB.
U zavisnosti od načina korišćenja računa, možete lako odrediti da li ćete više koristi imati od povećanja količine memorije ili od povećanja brzine memorije.
4. “Očistite RAM da biste ubrzali računar”
Jedan od najprisutnijih mitova vezanih za RAM memoriju je da će korišćenje posebnih programa koji čiste sadržaj iz RAM memorije dovesti do drastičnog ubrzanja rada računara. Netačno! Nemojte koristiti te “čarobne štapiće2 koji se kriju iza imena kao što su “RAM booster”, “Memory optimizer” i slično.
Ukratko: nemojte “čistiti” sadržaj RAM memorije. Poenta i jeste utome da RAM bude popunjen podacima koji su svakog trenutka potrebni vašem sistemu, jer ga upravo to čini brzim. Drugim rečima, svrha RAM memorije nije da bude prazna tj. da “besposleno čami” u vašem računaru.
Brisanjem podataka iz memorije čak možete i usporiti svoj računar, jer će, kada ti podaci budu ponovo potrebni sistemu, procesor morati ponovo da ih pozove sa hard diska, da ih obradi i ponovo smesti u memoriju.
Upamtite da RAM ne funkcioniše na isti način kao hard disk. Za razliku od hard diska ili SSD uređaja, RAM automatski upravlja podacima koji se u RAM-u nalaze. Tačnije, sistem upravlja tim podacima, upisujući i brišući podatke po potrebi.
5. “Morate da koristite isključivo paran broj RAM modula”
Poslednji mit kojim ćemo se pozabaviti u ovom tekstu odnosi se na broj RAM modula koji se istovremeno treba koristiti u računaru. Često ćete čuti da treba da koristite isključivo paran broj RAM modula istovremeno, tj. dva ili četiri modula. Međutim, ovo je potpuno netačno. Da je tačno, proizvođači memorije ne bi proizvodili i prodavali pojedinačne memorijske module. Dakle, možete koristiti jedan, dva, tri, četiri RAM modula istovremeno, ukoliko matična ploča vašeg računara ima odgovarajući broj ležišta za RAM module.
Međutim, najbolje performanse ćete postići ukoliko vaša memorija radi u dvokanalnom (Dual-Channel) režimu, a za to je potrebno da koristite dva ili četiri identična memorijska modula. Dakle, ukoliko imate dva ista memorijska modula kapaciteta po 8 GB, vaš sistem će biti opremljen sa ukupno 16 GB memorije koja će raditi u dvokanalnom režimu.
U dvokanalnom režimu rada memorije, procesor pristupa memoriji kroz dva nezavisna kanala čime se brzina prenosa podataka između procesora i memorije drastično povećava, što će i te kako uticati na sveukupne performanse vašeg računara.
Pročitajte i druge tekstove iz rubrike IT kutak.
