Home Vodič za kupovinu mašina za sušenje

Vodič za kupovinu mašina za sušenje

od Gigatron

Vodič za kupovinu mašina za sušenje

Odlučili ste da kupite mašinu za sušenje veša? Ali nikada je niste imali do sada i ne znate baš šta tražite? Prvo i osnovno je – izbor pravog modela. Nije prava mašina ona koja ima najviše programa ili najveći kapacitet, već ona koja u potpunosti zadovoljava potrebe vaše porodice. Zato vodite računa o sledećem:

  1. Na tržištu mogu da se nađu mašine za sušenje veša različitih kapaciteta. Budući da je najekonomičnije uključiti mašinu kad je puna, pri kupovini nemojte slediti logiku „što više to bolje“, koju uglavnom nameću trendovi, već pođite od svojih realnih potreba. Da biste bili sigurni da pravite dobar izbor, izmerite koliko veša čini hrpu tešku npr. 4 kilograma. Sva testiranja pokazuju da se potrošnja energije po jedinici veša povećava ako sušimo količine manje od punog kapaciteta. Izraženo u brojevima, to znači da će se – ukoliko u mašini čiji je kapacitet 7 kg suši samo 3 kg veša – potrošnja energije povećati za 30, pa čak i 40%.
  2. Vrlo je važno obratiti pažnju i na specifičnosti pojedinih modela. Da li ćete odabrati kondenzacijski ili odvodni model ili model sa toplotnom pumpom ne zavisi samo od toga koliko ste spremni da platite (odvodni su jeftiniji), već gde nameravate da stavite mašinu. Kondenzacijski modeli, koji su dominantni na evropskom tržištu, mogu da budu u bilo kojoj prostoriji vašeg stana, jer nemaju odvodnu cev, već se voda skuplja u posebnoj posudi, iz koje se lako prosipa. Još jedna njihova prednost je što troše manje električne energije.
  3. Pri kupovini prednost treba dati samostalnim tj. automatskim modelima, jer u tom slučaju sušenje nadziru elektronski senzori, koji mere stepen vlage u vešu. Kada on dostigne željeni nivo, mašina prestaje da radi.
  4. Mada broj programa mašine za sušenje nije toliko bitan parametar, model koji odaberete mora da ima osnovne, a jedan od njih je sušenje pamuka u intervalu od “suvog” (0-3% vlage), preko “spremnog za peglanje peglom” (12% vlage) do “vlažnog koliko treba za peglanje valjkom” (veći % vlage). U osnovne programe spada i onaj, koji je predviđen za sušenje osetljivog odnosno sintetičkog veša – od suvog do prikladnog za peglanje.
  5. Bilo bi lepo kad veš, sušen u mašini, ne bi morao da se pegla, ali nije baš tako. Doduše, konstatacija da je nešto izgužvano ili nije – rezultat je subjektivne procene. U svakom slučaju, treba odabrati model sa programom koji, po završetku sušenja, određeno vreme nastavlja da okreće bubanj da se veš ne bi “slegao”. Korisno je i ako mašina za sušenje zvučnim signalom “kaže” – završila sam svoj posao.
  6. Pojedini proizvođači na primer imaju i modele sa dragocenom opcijom „steam teck“. Po završetku sušenja u bubanj se ubacuje para, koja omekšava tkanine, te veš iz mašine za sušenje izlazi mekši nego ikad do sada. Budući da para, istovremeno, ispravlja tkaninu, veš je gotovo nepotrebno peglati. Postoji, čak, program namenjen košuljama, koji koristi „steam teck“. Ako se u mašinu stavi 5 košulja i odabere ovaj program – one će biti spremne za oblačenje, bez prethodnog peglanja.
  7. Mislite na prostor i na sigurnost i odaberite mašine za sušenje koje se stavljaju na veš mašine. Većina mašina za veš imaju sistem za kontrolu stabilnosti koji ne dozvoljava aparatu “da skače”, a mašine za sušenje imaju vakumirane nogice kojima naležu na mašinu za veš, čineći stabilnu sinergiju.